Server - Lava NET

Šta sajt čini sajtom

gasitis — Fri, 22 Jul 2022 07:00:43 +0000

Bez obzira na to šta poručuje, predstavlja, nudi ili prodaje, svaki sajt treba da ima header i footer, početnu (naslovna stranica ili front page), kontakt i o nama stranicu. Poželjno bi bilo imati i stranicu/e koje detaljnije opisuju usluge koje se nude (ukoliko je to svrha određenog sajta), ali i ne mora ukoliko kompanija koja se predstavlja sajtom ne želi da prodaje svoje usluge već samo da se predstave online, da na internetu imaju nešto slično elektronskoj vizit kartici (samo nekoliko kratkih informacija o kompaniji i kontakt podatke).

Takođe ovaj skup web stranica, čiji je sadržaj povezan linkovima, mora da ima zajednički domen i da bude objavljen na serveru.

Sve ovo su minimalni uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi sajt bio sajt. U nastavku teksta ćemo malo detaljnije opisati/objasniti šta su header i footer, šta znači da je sadržaj povezan linkovima, šta znači imati zajednički domen i biti objavljen/podignut na serveru.

Header i footer

Zaglavlje i podnožje bi rekli na srpskom, umesto header i footer. To su delovi sajta koji su isti na svakoj stranici i nalaze se na svim stranicama. U sebi sadrže najvažnije informacije na sajtu. U zaglavlju (header) se nalazi meni ili navigacija pomoću koje se korisnik kreće kroz sajt. Pomoću navigacije korisnik treba da bude u mogućnosti da dođe do svake stranice na sajtu. Zato se u meniju nalazi spisak svih stranica sajta. Pored ovog spiska u zaglavlju se nalazi još i logo kompanije, možda ikonice za socijalne mreže, mejl i broj telefona (najčešće su u samom vrhu stranice, tzv. top nav bar) i ikona za pretragu sajta.

U podnožju (footer) se nalaze kontakt podaci i najvažnije informacije, linkovi ka najbitnijim stranicama, logo, ponekad poziv za Newsletter, poslednje objave sa društvenih mreža, i u samom dnu stranice Copyrights, autorska prava, ime web agencije koja je napravila sajt (ime je najčešće link na koji kada kliknete, vas vodi na sajt dotične web agencije), ikonice za socijalne mreže.

U dnu svake stranice često iskaču i tzv. plutajući delovi footer-a, koje najčešće možete da isključite (uklonite sa ekrana nakon što pročitate informaciju/ponudu i slično) klikom na znak x (iks) ili će se sami ukloniti nakon što se desi određena akcija. To su najčešće:

dugme za Povratak na vrh stranice (ono će samo nestati u trenutku kada korisnik bude pri vrhu stranice, najčešće ne možete sami da ga isključite)
obaveštenje o kolačićima (Cookie settings)
oblačić za live chat (razgovor uživo) sa korisničkom službom kompanije čiji sajt gledate
na internet prodavnicama može da iskoči obaveštenje koji proizvod je kupljen u poslednjih pola sata (tako korisnik sajta/eshopa ima uvid u to šta drugi kupuju ovde, šta je trend)

Search (pretraži)

Search (pretraži) ikona je veoma važan alat koji posetiocima vašeg sajta olakšava pretragu i omogućava brzo pronalaženje validnih, kompetentnih informacija. Preporuka je da svaki sajt ima ovu ikonu u navigaciji. Posebno internet prodavnice i informativni portali, sajtovi koji objavljuju mnogo postova.

Sadržaj sajta je povezan linkovima

Sadržaj sajta čine informacije, slike, video zapisi i tekstovi. I svaki ovaj deo može biti međusobno povezan sa drugim delovima. Pomoću linkova. To na primer znači da klik na neku fotografiju može da vas prebaci na neki drugi sadržaj, drugu stranicu ili sajt, da vas odvede na download nekog dokumenta/fajla.

U navigaciji, u gore pomenutom zaglavlju (header) klik na svako ime/naziv stranice će vas odvesti/prebaciti na tu drugu stranicu. Zato se header nalazi na svakoj stranici, u vrhu i na svakoj je isti. Jer svrha sajta je da se posetioci brzo i lako kreću kroz sajt i nalaze informacije. Zato je između ostalog važno i “pravilo o tri klika”: svaka stranica na sajtu treba da bude unutar tri klika od bilo koje druge stranice na vašem sajtu.

I ukoliko stranice vašeg sajta nisu na ove načine međusobno povezane/linkovane onda vi ustvari nemate ispred sebe sajt već ogromnu šarenu sliku koja ne služi svojoj svrsi.

Sve stranice jednog sajta moraju imati zajednički domen

Domen je ime sajta: lavanet.rs ili lavanet.org ili lavalab.rs

Svaka stranica jednog sajta treba da ima zajedničko ime. Tako će na primer O nama i Kontakt stranice imati ove nazive:

lavalab.rs/impressum i lavalab.rs/kontakt Možete videte da je naziv, tačnije url, kod obe stranice na početku isti: lavalab.rs.

Ako domeni nisu zajednički onda je reč o stranicama različitih sajtova. Kao na primer ovde:

lavanet.org/kontakt.php i lavanet.rs/kontakt URL je kod ovih Kontakt stranica različit: lavanet.org i lavanet.rs i klikom na svaki otićićete na dva različita sajta (doduše ista je kompanija u pitanju – moramo se malko i samoreklamirati 😊).

Da bi sajt bio sajt, mora biti objavljen/podignut na server

Sajt mora biti podignut na server, da bi bio sajt, a ne samo skup fajlova na kompjuteru. Zapravo, server je kompjuter, samo što je napravljen specijalno za čuvanje sajtova, na njemu se ne radi ništa drugo, samo se čuvaju sajtovi. Dakle, sajt ide u javnost, mogu ga videti svi koji imaju internet, tek kad bude postavljen na server. Odatle, preko kablova sajt može „otići“ u bilo koji deo sveta, samo ga treba pozvati. To se radi tako što se u brauzer (Hrom, Opera, Mozila) ukuca tačna adresa (ili se samo klikne nakon pretragu u nekom od pretraživača: Google, Bing, Yahoo ili na sajtu koji je objavio adresu). Poetički rečeni, server je mesto gde sajtovi spavaju dok ih neko ne pozove.

Nikolina Mihaljević i Dragan Stojanović

The post Šta sajt čini sajtom appeared first on Lava NET.

Studija slučaja: Hakovan sajt i vraćanje u život

gasitis — Tue, 08 Jun 2021 15:48:29 +0000

Imate problema sa sajtom? Određeni segmenti ne funkcionišu? Sporo se učitava? Dešavaju se nepredviđene stvari? Ili uopšte ništa ne radi? Vaš sajt je najverovatnije zaražen, tj. imate hakovan sajt.

Velik je broj zaraženih sajtova koji su aktivni, ali uglavnom nisu funkcionalni. Dosta je i sajtova od kojih nam je ostalo samo ime, tačnije adresa, dok od sadržaja samo stoji: „This site can't be reached“. Napadi su česti, nekako vam je ugrađena maliciozna skripta, a posebno su podložni sajtovi koji se ne održavaju. Najveći broj takvih sajtova ipak je moguće spasiti i očistiti ih nizom pravilno rukovođenih postupaka. Da budemo iskreni, ne mogu se spasiti baš svi. Što se kasnije preduzme određena akcija, veća je verovatnoća da sajtu neće biti spasa. Zato u akciju spašavanja treba stupiti blagovremeno i uz pomoć stručnjaka.

Kako je sve krenulo

Javio nam se vlasnik četiri sajta, konkretno ovih: laptopservisbzc.com, otkuplaptopova.net, otkupracunara.rs i otkuplaptopova.rs. Sajtovi su imali velike probleme. Ni jedan nije radio. Pored problema sa funkcionalnošću koji su sami po sebi bili neprijatni, probleme je uočio i provajder koji ih je isključio, naravno da bi zaštitio i ne bi zarazio ostale klijente. Trebalo je ustanoviti prirodu problema, rešiti ih, a zatim premestiti sajtove na nove servere.

Za početak, istraživanje

Najpre smo morali da ustanovimo koje konkretne probleme imamo i šta sve trebamo rešavati. Prvo smo morali da utvrdimo šta je tačno problem, a potom je trebalo napraviti detaljan plan rada. Cilj je da se sajt spasi, naravno. Zatim smo zapisali korake kojih ćemo se pridržavati i postupak je mogao da počne.

Proces rešavanja problema

Samo spašavanje sajta nije nimalo jednostavno i sastoji se od niza postupaka. Da bi vam to malo približili, opisaćemo vam slučaj spašavanja pomenuta četiri zaražena sajta. Prvo što smo uočili je da sajtovi, odnosno njihovi dodaci nisu ažurirani, samim tim gubili su korak sa vremenom i dolazilo je do određenog rastrojstva. Sajtovi nisu bili održavani, usled čega je bio olakšan pristup malicioznim uljezima, a vremenom ih je baš ta maliciozna skripta, koja je došla ko zna odakle, dovela do „pada“ sajta. Bilo je potrebno skinuti ih sa mreže, zatim ih očistiti u lokalu, i na kraju ih tako sređene vratiti online.

Sa servera na kome se nalazi zaraženi sajt smo skinuli kompresovane fajlove, tj. cele sajtove, a takođe smo skinuli i njihove baze podataka.

Da bi podigli lokalni server koristili smo program koji se zove XAMPP. On omogućava podizanje sajta u lokalu, tj. kod nas na kompjuteru, laički rečeno.

Nakon što smo podigli lokalni server, na njemu smo podigli wordpress, koji u ovom slučaju služi kao baza na koju se nadograđuje sajt. Iskopirali smo u njega fajlove zaraženog sajta, bazi podataka smo promenili smernice ka našem lokalu, a wordpressu smo rekli koja mu je nova baza podataka, tj. usmerili ga ka mestu baze na našem lokalnom serveru.

Pošto smo postavili sajt u lokalu, bilo je potrebno očistiti ga od svih mogućih virusa i malvera. Sećate se da smo spomenuli da su sajtovi nisu bili ažurirani. To smo uradili tek sada, nakon što su sajtovi prebačeni na lokalni server. Znači, prvo smo uradili osvežavanje svih segmenata sajta, kao i dodataka koje on sadrži. Dobar deo problema izazvan je neažuriranjem, kao i neodržavanjem sajta, kao što smo već napomenuli.

Zatim smo pomoću određenih programa za skeniranje pretražili sajtove. Rezultati su pokazali očekivano, sajtovi su bili zaraženi. Nakon dobijenih rezultata uklonili smo sve zaražene delove, neke pomoću antivirus programa kojim smo i skenirali sajtove, a neke ručno. Na osnovu iskustva moguće je videti koji fajlovi ne pripadaju sajtu, već predstavljaju strano telo. Skeniramo još jednom, radi sigurnosti, a rezultat skeniranja bi ovaj put trebao da bude nezaražen sajt.

Takav, ispravljen sajt kompresujemo i ponovo podižemo na server, ovaj put ne u lokalu nego na mreži, nakon čega je sajt odmah spreman za upotrebu. Ovim poslednjim korakom je problem rešen i cela procedura je uspešno završena.

Zaključak

Kao što vidite, ova operacija zahteva i vreme i znanje, kao i snalaženje u prevelikom izboru softverskih pomagala. Ipak, ono što je najvažnije je da znamo da su problemi ovog tipa rešivi, naravno uz pomoć stručnjaka. Najbolje je sajt uredno održavati i apdejtovati, da do svega ovoga ne bi ni došlo.

Ali, ako i dođe do toga, ne gubite nadu, rešenje ipak postoji.

Tomas Čonti

The post Studija slučaja: Hakovan sajt i vraćanje u život appeared first on Lava NET.