Internet je postao deo našeg života, kao, recimo, struja ili tekuća voda. Dobro, možda sam preterao, kao recimo mašina za pranje veša. Internet je jedan od najmoćnijih alata u modernoj tehnologiji danas. Revolucionirao je komunikaciju, zabavu i poslovanje širom sveta. Uprkos naizgled sveprisutnosti u našim životima, malo nas razume istoriju iza ovog izuzetnog izuma. Možda će se uskoro i internet istorija naći u udžbenicima.
Tokom proteklih nekoliko decenija, internet je prošao kroz izuzetnu evoluciju. Internet je kod nas stigao pre nekoliko decenija i praktično je sve promenio: od međuljudskih odnosa i učenja, do privrede, nauke i svakodnevnog života (kako biste išta mogli da pronađete bez GPS-a?).
Internet istorija iz drugog ugla
Utisak je da je internet postojao oduvek, da bez njega ne možemo skoro ništa da uradimo i da bi se prava apokalipsa dogodila ako bi nam sve veze „pukle“. Ostali bi u većem mraku nego da nestane struja.
Internet ima svoju istoriju i nije tako mističan i virtualan kao što se može pomisliti. Sve informacije putuju kroz kablove, kao što se prenosi i struja. Evo i priče kako je nastao, a tu je još i informacija i zanimljivosti koje možda ne znate.
Internet je nastao u kafani, u Srbiji bi rekli, a gde drugde. Sve je nastalo u kafani pa je logično da je tu mesto postanka interneta. Ta konkretna kafana na tom mestu postoji od 1852. godine. Tada se zvala „Rossotti‘s“, a danas se „odaziva“ na ovo ime: „Alpine Inn Beer Garden“. U međuvremenu je bila salon, kockarnica, bajkerski klub, dok je danas mesto za druženje raznih čudaka: od biciklista, motoraša do profesora. Sedamdesetih su u kafani, koja se nalazi u sred Silicijumske doline, sedeli naučnici koji su pili pivo iz plastičnih čaša i razmišljali kako da promene svet. Uspeli su. Smislili su, ni manje ni više nego internet.
Kad se već rodio, doduše u kafani, potrebno ga je ljuljati. Za to je zvanično zadužena organizacija Internet Corporation for Assigned Names and Numbers (ICANN). Oni nadziru internet, a samo sedmoro ljudi ima jedinstvene ključeve koji su neophodni za promenu osnovne postavke interneta. Dakle, da bi se nešto promenilo ili da bi se sprečila katastrofa mora se pozvati neko od sedmoro vlasnika ključeva interneta.
Imena koja su značajna u istoriji interneta
Dvoje ljudi je bitno za početke mreže o kojoj govorimo. Prvi je Tim Berners-Lee, britanski inženjer koji je smislio čuveno www (World Wide Web). Druga je bibliotekarka Jean Armour Polly. Ona je prva izgovorila frazu surfanje internetom.
Čovek koji je smislio danas nezamenjivi znak @ se zove Ray Tomlinson. Ovaj američki programer je ujedno prvi u istoriji poslao e-mail. Poslao ga je 1971. samom sebi.
Internet je pomogao da veliki broj ljudi lako dođe do znanja, ali se ispostavilo da je većina izabrala drugi put – net im služi da se snabdevaju glupostima. Internet im je pomogao da se udruže, povežu i vrbuju nesigurne. Tako da je nada da će lako dostupan izvor znanja „opametiti“ čovečanstvo propala. Dogodilo se suprotno, većina je odlučila da se još više zaglupi.
Moć zaglupljivanja
Dugi problem jeste ovisnost. Najsličnija ovoj zavisnosti jeste patološko kockanje. Prema nekim procenama šest odsto svetske populacije je zavisan od interneta. U Kini su čak osnovali kampove za lečenje od net zavisnosti.
S druge strane pristup internetu postaje neophodnost, a u Finskoj su 2010. godine pristup netu stavili na listu osnovnih ljudskih prava. Na Islandu su svi stanovnici korisnici interneta.
Treći problem je pornografija. Bukvalno je preplavila internet. Čak 37 odsto celokupnog sadržaja interneta čini upravo pornografija.
Procena je da se svakog dana hakuje 30.000 sajtova, a poslednji podaci govore da skoro 62 odsto saobraćaja na internetu generišu botovi. Drugim rečima algoritmi, a ne ljudi. Botovi hoće da zaraze neke sisteme (personalne kompjutere ili sajtove-servere), a rade i na tome da stvore lažnu sliku o broju poseta.
Od početne ideje ogromne biblioteke dostupne svima smo došli do toga da većina više voli teorije zavere, pornografiju, klikće na lažne informacije i sklona je zavisnosti. I da, umalo da zaboravim, ogromna većina internet koristi za gluposti. Od toga je tek malo naprednije korišćenje interneta za kupovinu. Uzgred, prvi online šoping odigrao se 1971. godine. Prva roba koja je prodata je bila kesica marihuane.
Dragan Stojanović
