Internet je postao nepregledno more informacija, gde se svaki korisnik suočava sa prevelikim brojem opcija. Međutim, važno je preispitati kvalitet tog sadržaja i kako se nositi sa izazovima koje donosi beskonačna ponuda informacija. Jasno nam je da je sadržaj je postao osnovna valuta interneta. Sa milionima novih objava svakog trenutka, izdvojiti se postaje sve teže, a kreiranje sadržaja, da napomenem, kvalitetnog i relevantnog, nije uvek lak zadatak.
Izazovi u kreiranju autentičnog sadržaja
Fraza „making content“ ili često citirana fraza „content is king“ moraju se preispitati. To sada rade i stručnjaci u Google-u. Više nije poenta da ste puni sadržaja, jer veštačka inteligencija može da stvori manje brdo sadržaja za par sekundi. To je zapravo samo kombinacija onoga što je stvorila ljudska imaginacija. Sada je cilj odvojiti sadržaj koji je zaista dobar od mase svega i svačega.
Nije zlato sve što sija. Sadržaj je zapravo sve. Nepismeni tekst, zli komentar, besmisleni video snimci. Polako to shvatamo pa početne fraze moramo nekako preformulisati. Koji je to sadržaj, zapravo, vredan pomena. Nije svaki. To smo znali i pre interneta, ali je, valjda od ushićenja, to negde pobeglo, zaturilo se i, kako to biva, potom je i zaboravljeno. Sad se, čini se, vraća, možda čak i na velika vrata.
Kvalitet nad kvantitetom
Poruka koja menja igru mogla bi glasiti: „Stvarajte umetnost, a ne sadržaj“. Nisu svi umetnici pa ćemo malo preformulisati. Nije cilj sumanuto stvarati sadržaj, to se već dešava u „količinama“ koje polako prevazilaze naše perceptivne mogućnosti. Poenta je u tome kako napraviti nešto autentično, nešto što donosi intelektualni višak, ako ne i umetnički, što bar pokušava da kaže nešto novo. U suprotnom pravimo gomilu istog. I to velikom brzinom.
Teror izbora u digitalnom dobu
Evo kako to izgleda u brojevima. Svaka sekunde se pojavi šest novih sajtova. Svake sekunde na netu se objavi 12 minuta nove muzike. Samo na Reditu svake sekunde se objavi 41 novi komentar. Na Youtube se u svakoj sekundi aplouduje 500 minuta novog materijala. Na Instagramu se objavi 1.099 postova u sekundi, dok se za isti vremenski period na mreži Facebook podeli 4.050 fotografija. Na Twitteru (sada X) u sekundi osvane 5.787 objava.
Tako možemo nabrajati do sutra. Jasno je da je reč o ogromnoj količini podataka i to podatka koji nose neki sadržaj. Za pojedinca to može biti obeshrabrujuće. Nešto kao izbor u megamarketu.
Otišli ste da kupite čokoladu, pastu za zube ili džem, sve jedno je. I tamo vas dočeka beskonačni red prepun varijacija, sve su to čokolade, ali se svaka razlikuje od druge. Skoro pa je nemoguće izabrati. To se zove teror izbora. Na kraju odustanete od čokolade ili šta ste već drugo hteli ili samo uzmete prvu koja vam se nađe pod rukom i nastavite dalje. U prodavnicama je izbor ipak ograničen, koliko god da izgledalo strašno, posebno ako se poredi s mogućnošću izbora na internetu.
Sadržaj u digitalnom svetu
Posledica beskrajnog izbora jeste zatvaranje u što manji balon. Psihološki se tolika količina podataka ne da podneti. I umesto da koristimo toliko znanje mi samo gledamo u par izvora i to nam je previše.
Ispostavilo se da je najteže naći izvore koji nude umetnost, u najširem smislu reči autentičan sadržaj, a ne samo sadržaj. To zahteva vreme i strpljenje. Danas se ne zna da li ljudi imaju manje vremena ili strpljenja. Mrtva trka.
Kratka evolucija formata sadržaja
Šta je zapravo sadržaj? To je jednostavno pitanje: tekst, slike i video. Tekstova je najmanje, jer ko će sad još i da čita na ovu muku. Slike su prihvatljive, ali ne toliko kao video. Što kraći to bolji.
To što je sve postalo kratko i brzo nekako je logično. Prevelika količina materijala ne dozvoljava da se troši previše vremena na samo jednu stvar. Problem je što se sve ubrzava. U poslednje dve godine je napravljeno (može se reći i generisano) 90 posto od ukupne količine podataka. Pitanje je kada će biti previše.
Video snimci zauzimaju 53.72% od ukupne količine podataka. Najviše, naravno, na TikToku, koji je specijalizovan za video, ali i Facebook je preplavljen pokretnim slikama. Sada više od pola sadržaja otpada na video snimke.
Budućnost komunikacije na internetu
Pitanje je kada će svi biti toliko prezasićeni niskokvalitetnim sadržajem da će grupe ljude početi da odustaju i da se stvaraju komune koje će se izolovati ili će pratiti samo pažljivo izabrane izvore. Vrlo je verovatno da će se to dogoditi. U suprotnom, ovim tempom, ljudi neće moći da komuniciraju, što je svojevrsni paradoks kome zapravo već prisustvujemo. Naime, od toliko priče o komunikaciji, neće biti komunikacije jer će svako znati nešto drugo o čemu niko u njegovoj okolini nema pojma. To nije nemoguće s obzirom na količinu podataka. Danas možemo videti neke simptome, vidimo trend. A bez zajedničkih tema za komunikaciju nema ni zajednice.
S druge strane globalizacija ravna sve neravnine pa tinejdžeri širom sveta izgledaju isto, slušaju istu muziku… Ipak, ne mogu da komuniciraju. Činjenica je da sve manje komuniciraju.
Tako velika količina podataka stvara sve više paradoksa, sve više fenomena koje ne umemo da objasnimo, sve više šumova koje je teško ukrotiti.
Nama ostaje da probamo da budemo autentični, koliko je to moguće, da pažljivo biramo izvore i pokušavamo da obnovimo komunikaciju. Sve dok nas sadržaj sve ne preplavi.
Dragan Stojanović
