Dizajn pre dizajna – Rana primenjena umetnost

Primenjena umetnost podrazumeva svaku umetnost koja praktične predmete, koje svakodnevno koristimo kroz ulepšavanje i dekoraciju, čini i estetski lepim za razliku od likovne umetnosti koja “proizvodi” predmete/dela bez praktične upotrebe i kojima je svrha da budu lepi, da stimulišu ljudski intelekt. U praksi se primenjena i likovna/dekorativna umetnost često preklapaju.

U ovom tekstu ćemo se fokusirati na praistorijski period u Evropi. U istoriji umetnosti, praistorijska umetnost je svaka umetnost koju je proizvela praistorijska kultura pre nastanka/razvoja pisma u toj kulturi pa se vreme/trenutak kada prestaje praistorijski period u jednoj kulturi uveliko razlikuje u različitim delovima sveta.

Takođe, pošto govorimo o primenjenoj umetnosti navešćemo samo ona umetnička dela koja nisu korišćena u religijske svrhe.

Ledeno doba

Iako se stručnjaci nisu jednoglasno složili da su umetnost, gravirane školjke (sa geometrijskim ornamentima, ali stvarna namera iza ovog geometrijskog ornamenta nije poznata) stare 500 hiljada godina mogu da se smatraju prvim umetničkim delima koje je stvorio Homo erectus (izumrla vrsta arhaičnog čoveka iz pleistocena – period koji se završio pre 11.700 godina, a laički ga zovemo i ledeno doba).

Kameno doba – Evropa

Kameno doba koje traje od 360 000 do 2200 godina p.n.e. delimo na paleolit, mezolit, neolit.

Paleolit

Crteži na pećinama kao i različite figurice i niske/ogrlice/narukvice od perli dominiraju od kasnog paleolita, pa kroz celi mezolit.

Figurice ili statue su trodimenzionalne skulpture do najviše 60 cm visine (mada su najčešće visoke do 30 cm) i korišćene su ne samo u ceremonijalne ili religijske svrhe već su nošene kao nakit i da zabave decu.

Veruje se da je trgovina perlama (jedan od najranijih oblika trgovine između pripadnika ljudske rase) jedan od razloga zašto su ljudi razvili jezik. Smatra se da su perle korišćene za trgovinu i razmenu tokom većeg dela ljudske istorije.

Mlađi paleolit

Slikarska umetnost iz perioda mlađeg paleolita uključuje pećinsko slikarstvo i tzv. prenosivu umetnost (umetnički predmeti koji su bili prenosivi i imali su praktičnu primenu). Uglavnom je reč o rezbarijama na rogovima i kostima, posebno životinja.

Primeri prenosive umetnosti uključuju oslikane oblutke (šljunak) iz azilijanske kulture (u severnoj Španiji i južnoj Francuskoj) i šare na raznim predmetima, poput vesla iz Tibrind Viga u Danskoj, figurice Venere poput Venere iz Vilendorfa, privezak Volverine (životinja žderavac) iz Les Eiziesa (Les Eyzies, Francuska) i nekoliko predmeta perforiranih palica, prvobitno poznatih kao bâtons de commandement.

Bâtons de commandement – perforirane palice

Naučnicima nije najjasnije čemu je ovaj predmet služio. Da li je bio palica komandanta, ispravljač strela ili koplja, bacač koplja, alatka za zakopčavanje haljine ili alat za glačanje i oblikovanje kožnih apostolki. Na osnovu eksperimentalne arheologije najverovatnije je da je ova palica korišćena i kao ispravljač strela ili koplja i bacač koplja.

Mezolit

U poređenju sa mlađim paleolitom i kasnijim neolitom, iz perioda mezolita imamo manje sačuvanih umetničkih dela/predmeta.

Najrašireniji vid umetnosti su crteži na prirodnim vertikalnim površinama pre svega na kamenu/stenama (područje iberijskog mediteranskog basena – Rock art of the Iberian Mediterranean Basin). A tema su češće ljudi od životinja i scene plesa, borbi, lova i gozbi.

Takođe su pronađeni mali ugravirani privesci sa rupama za kačenje i jednostavnim ugraviranim dizajnom, (neki iz severne Evrope) u ćilibaru, a jedan sa nalazišta u Britaniji od škriljca.

Mezolitske statue Lepenskog Vira na Gvozdenoj kapiji u Srbiji datiraju iz 7. milenijuma pre nove ere i predstavljaju ili ljude ili mešavinu ljudi i riba. Navodimo Praroditeljku kao najprepoznatljiviji nalaz Lepenskog vira iz ovog perioda, iako nije primer isključivo primenjene umetnosti.

Počinje i da se razvija jednostavna grnčarija na raznim mestima, čak i u odsustvu zemljoradnje.

Neolit

U neolitu je grnčarija šire rasprostranjena, pojavljuju se skulptura i spomenici megaliti, kao i predmeti/umetnička dela od glačanog kamena.

Nema značajnijih ostataka umetnosti, ali postoje mnogobrojni ostaci grnčarije (grnčarska dekoracija je razrađena i razvijen je linearni ornament) u kojima se čuvalo žito itd. Pronađeno je dosta oruđa, oružja, a ljudi neolita su dosta izrađivali i predmete u drvetu.

U srednjoj Evropi, mnoge neolitske kulture proizvodile su ženske (Lepenski vir, faza VII poznata kao Starčevačka kultura u srednjem neolitu), ređe muške i životinjske statue koje se mogu nazvati umetnošću.

Sa napredovanjem u tehnikama obrade metala kroz bronzano doba, nastaju predmeti koji nisu imali samo praktičnu upotrebu već isključivo umetničku.

Grnčarija u neolitu

Grnčarija iz perioda neolita je najbolji primer svakodnevnih predmeta i praistorijske primenjene umetnosti.

Kultura linearne keramike dominira evropskim neolitskim periodom i cveta od 5500 do 4500 p.n.e.

Najviše ostataka je pronađeno na srednjem Dunavu, gornjoj i srednjoj Labi, te gornjoj i srednjoj Rajni. Oni svedoče o počecima širenja poljoprivrede u Evropi. Grnčarija se sastoji od jednostavnih šoljica, zdjela, vaza, bokala bez drške, a u kasnijoj fazi i sa probušenim ušima, postoljem i grlom.

Galerija slika

Nikolina Mihaljević