Jedna od tema našeg doba jeste da li će digitalno u potpunosti zameniti štampano. Pojednostavljeno rečeno, jedni navijaju da se sve digitalizuje, dok drugi veruju, tačnije priželjkuju da štampano preživi. Ovde se nećemo baviti predviđanjima, to je uvek nezahvalan posao, a i jedno od pravila novinarstva jeste da funkcija te profesije nije da pogađa šta će biti, već da ispriča šta jeste. Zato ćemo izlistati neke razloge za i protiv jedne i druge opcije.
SADRŽAJ:
Za print
– Ljudi koji vole štampane stvari, pre svega knjige i novine, ne možemo nazvati tradicionalistima, oni su pre nostalgični. Oni vole da se fizički povežu s onim što čitaju. Vole miris knjiga, šuštanje novina. Vole da znaju da li su stigli do pola ili su u poslednjoj trećini knjige, što je u digitalnoj verziji malo teže znati. Taj fizički kontakt s delom važan je u celom procesu čitanja. Isto važi i za novine.
– Percepcija. Sam tekst se potpuno drugačije prihvata u zavisnosti od toga da li se čita u printu ili na ekranima. Posebno kada je reč o vestima. Štampana izdanja se čitaju, dok se digitalna uglavnom samo „vrte“ pred vašim očima, tačnije vi ih pomerate ka dole, sve je jedno da li to radite palcem ili mišem. To malo teksta što se uhvati je zapravo sve što ste pročitali.
– Knjige, kao i ploče jesu i vizualna dela, a ne samo reči i muzika. To je jedan dobar razlog za navijačko raspoloženje u korist štampe.
Protiv printa
– Knjige, a i novine zauzimaju mnogo prostora. To je jedan od možda banalnih, ali sigurno razumnih argumenata. Tačno je da knjige lepo izgledaju na polici, ali to su uglavnom dela koja niko u kući nije čitao, niti planira da ih čita.
– Pretraga. Digitalizovani tekstovi idealni su za pretragu. Ako se setite nekog pasusa ili neke informacije, trebaće vam par minuta da pronađete taj deo teksta. Za razliku od štampanog teksta koji je gotovo nemoguće pretražiti. Potrebno je da u svesci beležite stranice na kojima se nalaze delovi teksta koji će vam možda zatrebati, a ako to niste uradili slede velike muke da se pronađe ono što vam treba.
– Zaštita životne sredine. Ako čitate na ekranima čuvate drveće. Ovo je malo kontroverzan argument. Vožnja prevoznim sredstvima s motorima koji rade na unutrašnje sagorevanje je u redu, a čitanje knjiga nije. Ipak, i ovaj argument moramo uzeti u obzir.
Za digitalno
– Proces i pakovanje. U čisto tehničkom smislu digitalna obrada teksta je daleko lakša. Prvo izbegava se sam proces štampe, koja i traje i skupa je. Zatim, ako ste nešto pogrešili uvek možete ispraviti, a ono što je štampano ne može se više dirati, tu je dok svi primerci ne nestanu. Ako prodate sto digitalnih knjiga vaša zarada je veća od prodaje istog broja štampanih. U digitalnom svetu prodajete virtualnu kopiju jedne knjige, ne morate je pakovati, ne morate je slati. Kod vas je jednim klikom.
– Možete imati milione knjiga, brošura, novina, a da vam ne zauzimaju prostor. Ovo je prednost, ali je i mana, ali o tome u sledećem delu. Prednost velikog broja knjiga, časopisa, novina, brošura… na jednom mestu je očigledna, posebno ako istražujete neku temu, ako pišete esej ili naučni rad. Prvo, za kratko vreme možete prikupiti sve knjige koje su vam potrebne, a potom ih lako možete pretraživati, secirati, kopirati, ukrštati, porediti…
– Izbor. Ovo je ključna prednost. Ako imate desetine hiljada knjiga pri ruci lako možete testirati šta vam odgovara. Možete početi da čitate desetak knjiga i videti koja vam najbolje ide. U fizičkom svetu to je malo teže. Šta će vam tolike knjige koje nećete čitati. U knjižari ne možete baš početi da čitate sve te knjige. Teško da će neko baš ići u biblioteku da bi to radio. Ovako sve te knjige stavite na kindl ili tablet i za sat vremena znate šta vam se najviše sviđa ili šta vam lako ide.
Protiv digitalnog
– Preskakanje urednika. Internet je omogućio da svi nešto kažu u javnom prostoru, bez posrednika, bez kontrole. To je, između ostalog, dovelo do haosa u kome sada živimo. Svi mogu biti sve. Niko ne mora da vam potvrdi da li nešto stvarno znate, da biste mogli da se bavite time. Tako da svako može napisati nešto i staviti da svi drugi mogu to čitati. Bez obzira na to da li je reč o glupostima ili o uvredama, lažima…
– Teror izbora. Ono što je prednost, istovremeno je i velika mana. Izbor, ako umete da se nosite s velikom količinom materijala, može biti odlična polazišna tačka za dubinska istraživanja, ali isto tako može biti i razlog za odustajanje. Većinu ljudi sve to nervira. Kada morate izabrati čokoladu ili pastu za zube, kao da morate rešiti zagonetku koju niko nije savladao hiljadama godina. Jednostavno, ima previše istog ili sličnog. Zato ljudi kupe prvo što im dođe pod ruku, zapamte šta su kupili i stalno kupuju to što su uzeli prvi put. Slično je i sa knjigama. Prosečan čitalac čeka da mu neko nešto preporuči ili čita samo jedan žanr.
– Uništavanje kvaliteta. Digitalna izdanja se jeftino proizvode pa im je i cena niska. To znači da je tržište prenatrpano, da je puno đubreta, da su „najbolji“ oni koji su smislili najbolju priču (čitaj, reklamu), a ne oni koji najbolje pišu. Čitaocu je zato teško da pronađe nešto kvalitetno u gomili smeća.
Dragan Stojanović
