Velike internet kompanije su doprinele globalnom povezivanju. U to nema sumnje. Takođe, omogućile su, onima koji to žele, lak i brz pristup informacijama, a i pružena je mogućnost svakom pojedincu da se obrazuje, da uživa u umetnosti, da komunicira… Sve to nije postojalo pre te tehnološke revolucije. Nismo mogli ni da pretpostavimo da sve to neće biti besplatno, kao što se na početku činilo. I danas mi možemo čitati, gledati, učiti, informisati se bez davanja novca. Ipak, dara je, ispostavlja se, skuplja od mere. Oni koji su omogućili svu tu slobodu, sada je oduzimaju. Do te mere da je postalo dramatično. „Tehno-feudalizam“ je termin kojim se možda najbolje opisuju velike, globalne kompanije. A to nije nikako dobro.
Rešenje bi moglo biti vraćanje korak unazad. Ne treba sve uništiti, ne treba biti destruktivan, neophodno je da se zadrži ono što je dobro, a smanji štetni uticaj. Kako to uraditi? Prva misao je razbijanje monopola. Nije prirodno da sve bude kontrolisano iz jednog centra. Tu ideju već možemo čuti, kako u institucijama SAD, tako i u EU. Na tome se polako i radi, ali teško je razbiti toliku moć, toliko uticaja i toliko novca.
Google je možda najbolji primer. Paradoks je u samom nazivu. Google, naime, predstavlja broj sa 100 nula iza jedinica, velik broj, mnoštvo, sve, a u praksi je svedena na jedno, na mali broj, na zatvorenost… Sam Gugl je izbrisao svih sto nula, ostala je samo jedinca.
Vreme je da se ta jedinica pretvori bar u nekoliko brojeva. Ideja američke vlade je da kompanija Alfa ne radi sve što radi, da bude podeljena u manje kompanije, ali mi ovde ne govorimo samo o tome, već i o kontroli nad samim pretraživačem.
Prva ideja je da sve što se dešava u online prostoru bude podređeno nacionalnim zakonima svake države posebno, pre svega zakonima o medijima, jer sve što se dešava u javnom prostoru, a ima veze s informacijama spada u medije.
S druge strane, nacionalnim državama ne treba dati da se bave samim sadržajem i kontrolom, jer se to opet može pretvoriti u jedinicu. Svejedno je da li jedan globalni gazda drži sve konce ili je taj gazda mali, lokani, nacionalni bos.
Moguće rešenje je da vlasnici budu građani, ali ne jedne države, već većeg broja zemalja koje imaju zajedničke baze znanja. Kao što nemačka vlada nema uticaj na dva javna servisa, jer ih direktno finansiraju građani, tako nemačko govorno područje može imati svoj Gugl, bez manipulacija, bez reklama, bez zarade. Jugoistočna Evropa može imati svoj pretraživač. Naravno, nije teško sve povezati i u veće celine. Nije teško spojiti dva ili više jezika. Sve je to moguće, ako sve što se nalazi tu bude proglašeno za javno dobro. A to i jeste javno dobro. Kao voda ili vazduh, tako i znanje mora biti javno, a ne privatno.
Google može biti kao javna biblioteka. Kao mesto gde se u pretragama pojavljuju samo najbolje, proverene i tačne informacije. To nije teško zamisliti.
Zašto? Ako se ne dogodi taj scenario svet će sve više propadati u novi feudalizam. Na kraju balade nećemo ni imati informacije, već ćemo samo čitati ono što je „dobro za nas“, tačnije tehno-feudalci će nam davati samo one informacije koje će koristiti njima.
Kako zaključuje Janis Varufakis, grčki ekonomista i političar:
– U tehno-feudalnom svetu pozicija liberalnog pojedinca je praktično neodrživa. Ljudi su upleteni u mreže digitalnog kapitala koji nas obučava kako da ga obučimo da nas kontroliše. Socijaldemokratija je nezamisliva u svetu koji proletere u svetu kapitala u oblaku svodi na automate, dok gotovo sve ostale primorava da rade kao njegovi kmetovi, čak i ne shvatajući da tako uvećavaju kapital u sada dominantnom obliku. Da li to znači da više ne možemo povratiti autonomiju i slobodu? Naravno da ne znači. Nismo osuđeni na propast. Ali, kao što ne možemo poništiti jednom učinjeno otkriće veštačke inteligencije, niti možemo razbiti mašineriju kapitala u oblaku u neoluditskom besu, ne možemo se više ni vratiti u kapitalizam. Šta nas onda čeka? Dok procesom privatizacije privatni kapital rasprodaje ukupno materijalno bogatstvo sveta, kapital u oblaku rasprodaje delove našeg mozga. Da bi svako od nas povratio individualno vlasništvo nad sopstvenim umom, moramo kolektivno preuzeti vlasništvo nad kapitalom u oblaku, a ne prepuštati ga nekolicini feudalnih gospodara. To neće biti jednostavno. Ali to je jedini način da artefakti pohranjeni u oblaku, sada iskorišćeni za modifikovanje našeg ponašanja, postanu sredstvo emancipacije.
U celom tom haosu tehnološkog razvoja nekako smo zaboravili javno dobro, nešto što je zajedničko svima, nešto u šta svi ulažemo to što imamo i to što znamo da bi svi mogli da dobijemo to što nam treba.
Možda je došlo vreme da se sve one guglove nule vrate na svoje mesto.
Dragan Stojanović
